Da bi se stvorili preduslovi za uspešno otklanjanje bola u donjem delu leđa neophodno je uraditi dobru dijagnostiku. Bez dobre dijagnostike se ne može izraditi dobar program vežbanja, a samim tim ni kvalitetno otklanjanje bola. Cilj dijagnostike je da se dobiju konkretne informacije o tome šta prouzrokuje bol i šta ga eventualno pogoršava.Jedan deo dijagnostike obavlja lekar (više o testovima koje vrši lekar), dok drugi deo obavlja trener. Cilj testova koje vrši trener je da se otkriju položaji i aktivnosti koje prouzrokuju bol i da se time stvori osnova za izradu programa vežbanja.
‍Tup i konstantan bol. Bol u regiji donjeg dela leđa (aksijalni bol) se obično opisuje kao tup i dosadan, za razliku od drugih vrsta bola (goreći, oštar, probadajući). Ova vrsta bola može biti praćena umerenim do jakim mišićnim spazmom, ograničenom pokretljivosti i bolovima u kukovima i karlici.
‍Bol koji se širi prema zadnjici, nogama ili stopalima. U nekim situacijama bol u lumbalnom delu podrazumeva oštru ili probadajuću senzaciju, kao i utrnulost ili obamrlost koja se širi preko butine ka potkolenici i stopalima. Ova senzacija se naziva i išijalgija (išijas). Išijas je prouzrokovan iritacijom nerva koji se naziva n. Ischiadicus i za nju je karakteristično da se obično javlja samo sa jedne strane.

Ni angažman najboljeg doktora, niti najboljeg fizioterapeuta na svetu, Vam neće pomoći da otklonite bol, ukoliko nastavite sa izvođenjem pokreta i kretanja koja provociraju bol. Za sam bol je, u većini slučajeva, karakteristično da se javlja kao posledica iritacije nervnih struktura kičme, pa je stoga neophodno da se prestane sa “samopovređivanjem”. U ovoj fazi je neophodno definisati koje to svakodnevne aktivnosti doprinose povećavanju inteziteta bola, kao i da se zajedničkim snagama, pronađu mehanizmi za modifikaciju tih aktivnosti.

Obzirom da pojava bola u nekom delu tela, podrazumeva automatsku promenu obrazaca kretanja u lokomotornom aparatu, nakon prolaska faze bola, neophodno je izvršiti reedukaciju nervno-mišićnog sistema. Npr. ukoliko prilikom hoda stanemo na oštar predmet, naš mozak će automatski promeniti obrazac sledećeg koraka i mi se, u sledećem koraku nećemo osloniti na povređenu nogu, već ćemo poskočiti ili se osloniti na nepovređeni deo stopala.To isto se dešava i sa leđima.Jednom povređena leđa, menjaju obrasce pokreta i kretanja za svakodnevne aktivnosti, pa mi umesto korišćenja mišića predviđenih za realizaciju određenih motornih zadataka, usled prisustva bola, za iste te zadatke koristimo neke druge mišiće, koje nisu predviđeni za te vrste pokreta. Na taj način kičma “hramlje”.Da bi otklanjanje bola u lumbalnom delu bilo uspešno, neophodno je “ponovno podesiti” obrasce aktivacije mišića.

Obzirom da telo u prisustvu bola nesvesno menja obrasce pokreta, time se stvaraju uslovi za slabljenje određenih mišića koji bi inače radili u “normalnom režimu” (da bola nema). Telo se na taj način štiti od ponovnog povređivanja. Kao rezultat, u praksi se neretko dešava da se odnosi izdržljivosti mišića abdomena i leđa, usled pojave bola, u velikoj meri poremete i time prouzrokuju ozbiljne mišićne dizbalanse koji su odlično tlo za javljanje nove epizode bola.Da bi se ovo izbeglo pribegava se testiranju izdržljivosti mišića koji vrše stabilizaciju kičme i izrađuje program povećavanja izdržljivosti oslabljenih mišićnih partija.