Da li je u procesu redukcije telesne težine važnije vežbanje ili ishrana?

Preterana težina i gojaznost su direktno povezani sa velikim brojem hroničnih oboljenja kao što su: kardiovaskularne bolesti, dijabetes, nekoliko vrsta kancera i velikim brojem problema lokomotornog aparata.

‍Preterana težina i gojaznost se karakterišu visokim BMI (Body Mass Index) kao pokazateljem takvog stanja. Za osobu se može reći da ima preteranu težinu ukoliko je BMI ≥ 25kg/m², gojazna ukoliko BMI≥30kg/m², a ekstremno gojazna ukoliko je BMI≥40kg/m². Računa se tako što se svoju težinu (izraženu u kilogramima) podelite sa kvadratom svoje visine (u metrima). Drugi pokazatelj gojaznosti je izračunavanje procenta masti u Vašem organizmu, ali za to je potrebna posebna vaga.

‍Menadžment telesne težine zavisi od energetskog balansa, koji predstavlja ravnotežu između unosa energije (putem hrane) i potrošnje energije (svakodnevne aktivnosti, vežbanje i bazalni metabolizam).Da bi osoba izvršila redukciju telesne mase neophodno je da potrošnja energije bude veća od energetskog unosa.Samo blaga redukcija telesne težine u iznosu 5%-10% donosi značajna zdravstvena poboljšanja, i ova poboljšanja se najbolje održavaju uz fizičku aktivnost.

‍Promena životnog stila u kojoj se kombinuju redukcija energetskog unosa sa povećanjem fizičke aktivnosti kroz vežbanje i druge vidove aktivnosti najčešće dovodi do 9%-10% inicijalnog gubitka telesne mase.

Bitka protiv prekomerne telesne težine se vodi na tri fronta:
1. Smanjenje energetskog unosa
2. Povećanje mišićne mase (vežbanja sa spoljnim opterećenjem, težinom tela...)
3. Povećanjem nivoa aerobnih aktivnosti (hodanje, trčanje, plivanje, vožnja bicikla, neki vidovi treninga snage...

Sve ovo se u stvari postiže menjanjem svakodnevnih navika. Bez toga nema uspeha.

Jednom kada postignemo željenu težinu potrebno ju je zadržati.

‍Održavanje željene telesne mase nije lak zadatak. U praksi se pokazalo da, po prestanku tretmana (na kraju prve godine), kod nekih osoba dolazi do ponovnog dobijanja telesne mase u iznosu od 33%-55% od prethodno redukovane mase. Tu nam pomaže fizička aktivnost. Najbitnija uloga fizičke aktivnosti i vežbanja se, pored udela u redukciji telesne težine, ogleda u nezaobilaznom faktoru za očuvanje jednom postignute željene težine.

S toga, da li je bitnija ishrana ili fizička aktivnost? Definitivno oboje. Smanjenjem količine hrane koju unosimo, pravimo gorepomenuti deficit. Povećanjem mišićne mase, podižemo bazalni metabolizam na viši nivo tako da naše telo svakodnevno troši više kalorija. Aerobnim aktivnostima trenutno trošimo više kalorija i na taj način približavamo sebe svom cilju.

Zamislite to ovako: Npr. Da biste postigli željenu težinu neophodno je da potrošite 120000kcal (da stodvadeset hiljada kalorija - oko 13kg masti).Sa jedne strane, putem redukcije ishrane, pravite svakodnevni deficit od 500kcal. Sa druge strane aerobnim delom treninga potrošite 300kcal, treningom snage 150kcal i usled povećanja mišićne mase Vaše telo svakodnevno troši 50kcal više. Sve zajedno, Vaš dnevni deficit je oko 1000kcal (500+300+150+50).

Ovim tempom, u teoriji, bi Vam trebalo oko 120 dana da postignete svoj željeni cilj i to pod uslovom da vežbate svaki dan.

U praksi, ovaj period je duži. Da biste bezbedno stigli do svog cilja, neophodno je da postepeno uđete u trening, a ne da odmah počnete sa visoko intezivnim vežbanjem. To iziskuje vreme. Pored toga neophodno je pojesti i neku poslasticu, koja svakako ne ide u smeru smanjenja energetskog unosa, već naprotiv. Normalno je da tu i tamo malo pogrešite. Ljudi smo.:)

#vežbanje #lekarskipregled #trening #zdravlje #aktivnost #redukcija težine #mršavljenje