Ukoliko bol u Vašem donjem delu leđa traje više od tri meseca i pri tome prevazilazi prirodne procese zalečenja, sa sigurnošću možemo reći da patimo od hroničnog bola u lumbalnom delu leđa. Ta vrsta bola obično podrazumeva probleme sa diskusom, zglobovima i/ili korenima nerava. Najčešći uzroci su:

• Diskus hernija (Hernija diskusa). Probijanje spoljnjeg omotača diskusa i iritacija korena nerva od strane želatinastog jezgra. Sadržaj diskusa koji napušta njegovu unutrašnjost u sebi sadrži veliku količinu proteina koji kada dođu u kontakt sa korenom nerva prouzrokuju upalu (inflamaciju). Ta inflamacija, kao i pritisak (kompresija) na koren nerva prouzrokuju bol. Zid diskusa je takođe bogato inervisan, tako da samo pucanje zida može dovesti do jakih bolova.​
• Degenerativna bolest diskusa. Po rođenju, međupršljenski diskusi su izrazito hidrirani (puni vode) i nalaze se u njihovom najboljem stanju. Vremenom, kako kičma stari, diskusi počinju da se troše i da gube svoju hidriranost (smanjuje se količina vode u njima). Sa gubitkom hidriranosti, dolazi i do smanjenja njihovih performansi. Ne mogu više izdržati tako velike sile, već ih preusmeravaju ka svome zidu i time ga oštećuju i slabe, što može dovesti do diskus hernije. Takođe, može doći do kolapsa diskusa, što može dovesti do stenoze.
  

• Fasetni sindrom. Sa zadnje strane svakog diskusa lumbalnog dela leđa postoje dva fasetna zgloba (međupršljenski zglobovi koji se nalaze između nastavaka dva susedna pršljena). U zglobnoj čauri  fasetnog zgloba se nalaze zglobni nastavci (koštane strukture) čije su zglobne površine, kao i kod svakog drugog zgloba, presvučene hrskavicom. Zglobnu čauru ustvari prestavlja kapsularni ligament koji je bogato inervisan, tako da ovi zglobovi, sami po sebi, mogu biti bolni ili boleti u konjukciji sa međupršljenskim diskusima.
  
• Disfunkcija sakroilijačnog zgloba. Sakroilijačni zglob (SI zglob) povezuje sakralnu kost (krsna kost), koja se nalazi na dnu kičme, sa kostima karlice. To je jak i slabo pokretan zglob čija je funkcija absorbcija sila i napetosti između gornjeg i donjeg dela tela. Ukoliko dođe do upale, sam zglob može postati bolan ili ako dođe do smanjenja, ili povećanja njegove pokretljivosti.
  

• Spinalna stenoza. Spinalna stenoza predstavlja sužavanje spinalnog kanala ili kanala kuda prolaze koreni spinalnih nerava. Pritisak kojim kost pritiska nerv, sam po sebi izaziva bol. Sužavanje može biti centralno (pritisak na kičmenu moždinu), foraminalno (sužavanje kanala kuda prolaze koreni živaca) ili oboje i može se u isto vreme javiti na jednom ili više nivoa kičme.
  
• Spondilolisteza. Spondilolisteza predstavlja klizanje ili pomeranje jednog pršljena u odnosu na drugi. Postoje pet tipova spondilolisteze, ali najčešće su posledica defekta ili frakture nastavaka pršljena (između fasetnih zglobova) ili usled nestabilnosti fasetnih zglobova (usled degenerativnih promena). Bol može biti prouzrokovan nestabilnošću (bol u leđima) ili kompresijom korena nerva (bol u nozi).
  
• Deformiteti. Bol u leđima se može javiti kao posledica lošeg držanja tela i to uglavnom usled skolioze, krivljenja kičme u frontalnoj ravni. Deformitet kičme povezujemo sa bolom u lumbalnom delu leđa onda kada dođe do oštećenja diskusa, fasetnog zgloba, sakroilijačnog zgloba ili suženja nekog od kanala kojim prolaze nervi.​
  
• Trauma. Akutne frakture ili dislociranja različitih segmenata kičme mogu dovesti do bola. Bol u lumbalnom delu leđa, koji je posledica traume (saobraćajna nezgoda, pad…) neophodno je detaljno ispitati.
  
• Kompresione frakture. Kod ove vrste frakture, usled slabe strukture kosti, telo pršljena kolapsira samo u sebe. Vrsta bola zavisi od obima i zahvaćenih nervnih struktura. Najčešće se dešavaju kod starijih osoba, odnosno osoba koje imaju slabe kosti. Mogu biti posledica osteoporoze, kancera ili nekog drugog oboljenja.Važno je napomenuti da postojanje nekih od navedenih stanja ne mora nužno značiti da su ta stanja uzrok bola. Na primer, na snimku kičme se može uočiti osteoartritis ili degenerativna bolest diskusa, ali ta osoba ne mora osećati bol.
  

Iako ređe, uzrok bola u lumbalnom delu leđa može biti:​

• Infekcija. Takozvani osteomijelitis. Spinalna infekcija je retka, ali može izazvati jake bolove pa čak i prouzrokovati smrt ukoliko se ne tretira na vreme. Oboleli se može zaraziti za vreme hirurške procedure, primanja injekcije ili na drugi način putem krvi. Pacijenti sa slabim imunim sistemom su pod većim rizikom za nastanak ove vrste infekcije.​
• Tumor. Većina spinalnih tumora nastaju na drugom mestu u telu pa metastaziraju na kičmu. Tumori koji se najčešće šire na kičmu su tumor dojke, pluća, prostate, bubrega ili tiroidne žlezde. Pojava novog simptoma bola u leđima, kod osobe koja je dijagnostikovana kancerom, mora biti proverena kako bi se isključila mogućnost spinalne metastaze.
  
• Autoimuna bolest. Bol u leđima je simptom koji se javlja uz određene autoimune bolesti kao što su ankilozni spondilitis, reumatoidni artritis, lupus, hronova bolest, fibromijalgija i druge.
  

Ova lista uključuje “najčešće” uzroke bola u lumbalnom delu leđa, ali postoje i mnogi drugi. Pronalaženje pravog tretmana leđa zavisi od dobre kliničke dijagnoze, od koje se očekuje da otkrije pravi uzrok bola i time postavi čvrstu osnovu za oslobađanje od bola.